''Treniram
konje već 35 godina i možda vam zvuči smešno, ali ja verujem da sam bolji
trener od ostalih, zbog moje slabe memorije. To ostavlja mogućnost da sa konjem
isprobam skoro sve. Ako je nešto čemu su me konji naučili, to je mogućnost
isprobavanja svega treba da bude uvek otvorena.
Treniranje kasača je jako težak posao, praktično, to nije posao nego način življenja. Ja sam jako srećan čovek što sam imao šampione, trenirajući ih mojim metodama. Moje ideje o treningu, balansu i potkivanju nisu revolucionarne niti dramatične, ali nadam se da ću pomoći svakome da izgradi svoj stav o treningu i balansu. U težnji za rešenjem, mislim da ostali treneri nemaju dovoljno kreativnosti ni adekvatnog znanja, pa time zatvaraju sebi nove vidike i ne menjaju stare navike. Bitnu ulogu tad igra moja slaba memorija, zato što ne pamtim šta sam radio već sebi na volju ostavljam sve mogućnosti, a problem uglavnom rešim instinktivno, osim ako je neki problem veći, pa sednem da razmislim o tome. Uglavnom, do dobrih rešenja sam došao intuicijom, koja se godinama popravljala, radeći i učeći se na sopstvenim greškama. Ponavljam, nikada ne okrećem leđa ni jednom rešenju. Mogu da kažem da su se moje ideje o treningu tokom protekle decenija dosta menjale. Probao sam skoro sve da ispitam performanse konja. Mislim da ne postoji nešto što ne bih isprobao ako čujem, bar jedanput. Mislim da sposobnost fleksibilnosti i sklonost ka novim promenama je veliki plus za svakog trenera. Trener koji je preživeo sve promene i revolucije u odgoju kasača, koji primenjuje novije metode može sebe nazvati dobrim trenerom. Mora se ići u korak sa vremenom. Znam po sebi, kako treniram danas, a kako sam trenirao samo par godina ranije. Mnogo zavisi od toga kako su konji obučavani, a kako treniraju danas. Generalno, što se tiče kasača, balans, potkivanje i izbor opreme se dosta promenio tokom sedamdesetih i osamdesetih, pre svega idejama Skandinavskih trenera. Čak sam i neke njihove metode i tehnike uvrstio u svoj način rada, što mi je donelo dobre rezultate. Neke od njihovih ideja, moram priznati su i loše. Njihove metode balansa su prešle u moju svakodnevnu rutinu. Na primer, kada je Pine Chip trčao svoj rekord 1:51,0 (1:09,0), trčao je sa potkovama iz Skandinavije.''
Treniranje kasača je jako težak posao, praktično, to nije posao nego način življenja. Ja sam jako srećan čovek što sam imao šampione, trenirajući ih mojim metodama. Moje ideje o treningu, balansu i potkivanju nisu revolucionarne niti dramatične, ali nadam se da ću pomoći svakome da izgradi svoj stav o treningu i balansu. U težnji za rešenjem, mislim da ostali treneri nemaju dovoljno kreativnosti ni adekvatnog znanja, pa time zatvaraju sebi nove vidike i ne menjaju stare navike. Bitnu ulogu tad igra moja slaba memorija, zato što ne pamtim šta sam radio već sebi na volju ostavljam sve mogućnosti, a problem uglavnom rešim instinktivno, osim ako je neki problem veći, pa sednem da razmislim o tome. Uglavnom, do dobrih rešenja sam došao intuicijom, koja se godinama popravljala, radeći i učeći se na sopstvenim greškama. Ponavljam, nikada ne okrećem leđa ni jednom rešenju. Mogu da kažem da su se moje ideje o treningu tokom protekle decenija dosta menjale. Probao sam skoro sve da ispitam performanse konja. Mislim da ne postoji nešto što ne bih isprobao ako čujem, bar jedanput. Mislim da sposobnost fleksibilnosti i sklonost ka novim promenama je veliki plus za svakog trenera. Trener koji je preživeo sve promene i revolucije u odgoju kasača, koji primenjuje novije metode može sebe nazvati dobrim trenerom. Mora se ići u korak sa vremenom. Znam po sebi, kako treniram danas, a kako sam trenirao samo par godina ranije. Mnogo zavisi od toga kako su konji obučavani, a kako treniraju danas. Generalno, što se tiče kasača, balans, potkivanje i izbor opreme se dosta promenio tokom sedamdesetih i osamdesetih, pre svega idejama Skandinavskih trenera. Čak sam i neke njihove metode i tehnike uvrstio u svoj način rada, što mi je donelo dobre rezultate. Neke od njihovih ideja, moram priznati su i loše. Njihove metode balansa su prešle u moju svakodnevnu rutinu. Na primer, kada je Pine Chip trčao svoj rekord 1:51,0 (1:09,0), trčao je sa potkovama iz Skandinavije.''
Chuck Sylvester
 |
| Chuck na sulkama Mack Lobella |